Surova realnost je da pored velike nezaposlenosti( skoro 10%), radna snaga koja ne može da čeka posao prihvati ponudu za rad „ na crno“ pa je pitanje koliko je to zakonito? Prema Zakonu o radu, pravni odnos između poslodavca i zaposlenog započinje potpisivanjem ugovora o radu. Taj ugovor se radi u 3 primerka, dva ostaju firmi, jedan se daje  zaposlenom licu I obično se ugovor potpisuje pre zasnivanja radnog odnosa a stupa na snagu prvog radnog dana. Međutim, praksa pokazuje drugačiju situaciju, mnogi zaposleni nemaju ugovor I ne zasnuju radni odnos. Ugovor o radu podrazumeva da zaposleni ostvaruje pravo na socijalno, penzijsko, zdravstveno osiguranje pored naknade zarade koja se isplaćuje u odnosu na kvalifikacije I radno mesto koje pripada zaposlenom. Ova isplata ide na teret poslodavca. Međutim, šta se dešava ako radnik ima posao ali nije prijavljen? U takvoj situaciji on nema osiguranja I sve što ide uz platu, zarada se isplaćuje “ na ruke” retko kad ide preko računa, radni staž radnika se ne upisuje u radnu knjižicu. Ovakva situacija nije dobra za radnika. Pre svega, da li se garantuje isplata zarada ili to bude “ na reč”, kolika će biti ta zarada zavisi od poslodavca, šta ukoliko imate virus, da li postoji šansa da odete na bolovanje ili to zavisi od volje poslodavca pa eto možete bolesni da radite svoj posao.

Foto: freepik.com

Šta ako se ne potpiše ugovor a lice stupi na rad?

Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa Zakonom o radu,  a lice bez ugovora o radu započne sa radom, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad. Poslodavac time čini prekršaj ali svakako ne može da izbegne posledice koje podrazumeva zasnivanje radnog odnosa. Jedan od glavnih mehanizama u borbi protiv sive ekonomije i rada “na crno” je inspekcija rada. Inspеktorat za rad, organ u sastavu Ministarstvu za rad, zapošljavanje i boračka i socijalna pitanja, obavlja inspеkcijskе poslovе u oblasti radnih odnosa i bеzbеdnosti i zdravlja na radu. Suzbijanjе rada „na crno“ jedan od strateških ciljeva Inspektorata.  Inspektor rada ovlašćen je da: vrši uvid u dokumentaciju radi utvrđivanja relevantnih činjenica; utvrđuje identitet lica i uzima izjave od poslodavca, odgovornih lica, zaposlenih; vrši kontrolu da li je izvršena prijava  socijalno osiguranje, na osnovu podataka iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja; pregleda poslovne prostorije, objekte, postrojenja, uređaje i drugo; nalaže preduzimanje preventivnih i drugih mera za koje je ovlašćen u skladu sa zakonom radi sprečavanja povreda zakona.  Ukoliko se prilikom  vršenja inspekcijskog nadzora konstatuju povrede zakona, podzakonskog akta, opšteg akta i ugovora o radu, inspektor rada je ovlašćen da rešenjem naloži poslodavcu da u određenom roku otkloni utvrđene povrede. Poslodavac je dužan da, najkasnije u roku od 15 dana od dana isteka roka za otklanjanje utvrđene povrede, obavesti inspekciju rada o izvršenju rešenja.  Radnici u slučaju da su radili „na crno“ svoja prava na plaćanja dugovanog od strane poslodavca mogu da ostvare isključivo na sudu, a inspektor rada može samo utvrditi prekršajnu odgovornost poslodavca za organizovanje ovakvog rada. Inspektor rada ne može tražiti od poslodavca da isplati zarade radnika. Treba imati u vidu i oštre prekršajne kazne za „rad na crno“, jer prijava inspekciji o postojanju neprijavljenog radnog odnosa može skupo finansijski da košta poslodavca. S obzirom na navedeno, pretnja prijavom inspekciji može biti odlučujući faktor koji će naterati poslodavca da uredno potpiše ugovor o radu i prijavi radnika na socijalno osiguranje.

Foto: freepik.com

Bez obzira na sve okolnosti, u našoj zemlji prema nezvaničnim podacima, oko 8000 ljudi samo na teritoriji Beograda rade neprijavljeni. To su uglavnom poslovi konobara, kuvara, ugostitelja generalno, zatim poslovi šnajdera I dr. Najgore od svega što je veliki broj građevinskih radnika( koji spadaju u kategoriju rizičnih poslova) neprijavljeni. Pre par godina, momak od 30 godina je pao sa sprata I ostao nepokretan. Naravno, neprijavljen. Poslodavac je tada snosio posledicu samo za to što je radnik obavljao posao bez adekvatne opreme, a za to što nije imao socijalno osiguranje poslodavac I zaposleni su još uvek na sudu.

Ovakvih situacija će biti sve više, jer zbog visoke stope nezaposlenosti ljudi pristaju na poslove koji ne ispunjavaju sve kriterijume, i obavljaju ih zbog egzistencijalnih potreba. Da li će se tome statin a put, ostaje pitanje.

Autor: Nevena Ganić